Čitanje, čitanje, čitanje, za mene jako važna radnja. Smatram da ne postoji loša knjiga, postoje one koje su laganije i one za koje treba više fokusa da bi se čitale, samim tim idu i sporije.

U mojoj biblioteci se može naći od kulinarskih knjiga Jamie Oliver-a do Osho-ovih mudrosti. Jednostavno je, želiš da budeš kosmopolita,  prihvataš različitost, kulture, običaje, verovanja, hranu, mirise, ukuse, razmišljanja iliti poznata srpska reč, mindset. Otvori svoj um, produbi, treniraj i gradi ga, baš kao što mišić se trenira, tako i mozgu treba ‘’bildovanje’’. Razvijajte ga tako što ćete širiti vokabular, stvarati slike u glavi, zamišljati likove i scene, što predstavlja lepotu čitanja. 

Još jedan od razloga zašto čitam, jeste zato što volim. Uvela sam rutinu da svaki dan pročitam bar 5 stranica knjige, ujutru uz doručak i kafu. Znam, javiće se i oni koji ne vole da čitaju, mogu vam predložiti da probate. I da, ok je ako niste ljubitelj čitanja, nemojte ni to raditi zato što tako treba jer vam društvo nalaže, koga briga ako možete probajte da se preispitate da li stvarno ne volite ili ste možda zamrzeli u osnovnoj školi zato što ste ‘’morali’’ da čitate.

Za one koji nisu ljubitelji čitanja, postoje audio knjige i to je skroz ok slušati, prvenstveno za one koji su multipraktici, dok se vozite na posao možete odslušati par strana odabrane knjige. I za ekologe, pored audio postoje knjige u pdf-u, iako sam pristalića zagovaranja zaštite životne sredine, izvinite me, miris i dodir knjige je nezamenljiv ekranom. 

Svako doživljava delo na svoj način, zato je i posebno, zaboravite tumačenje književnog dela. Ako nešto mi je smetalo u školi, jeste kada izneseš mišljenje profesoru književnosti, a on ti kaže da, ali. Nema ali u ličnom doživljaju te knjige, i to tumačenje je po tumačenju čoveka koji je kritičar,  i njegovo je, nije ni tvoje, a ni moje. 

Probajte pročitati neku knjigu koju ste čitali pre 5 godina, čak i pre godinu dana, nije isti doživljaj čitati delo sa 20, 25 i 30 godina, pa ja nisam identična osoba u poređenju sa sobom od juče. Posle ovog teksta, posle mnogih razgovora sa ljudima, sa sobom, to je prirodno, razvitak je prisutan kada čitajte, edukujete se i upijate informacije filtrirajući kroz svoj sistem.

Čitajte polako, pogotovo one knjige koje su iz popularne psihologije i stručne literature, one zahtevaju pažnju i fokusiranost, a kada one nisu prisutne, izvostavljate poetnu priče. Čitajte i više puta jednu istu rečenicu, nije sramota ne razmeti, pitajte i možda nekoga ko je već čitao, kako je doživeo neki pasus, komentarišite sa prijateljima šta vas je nadahnulo u knjizi, videćete da se menja i tok komunikacije i interesovanja o razmeni knjiga. Uživajte, na svetu ima toliko knjiga i odličnih pisaca, a lepota čitanja se ogleda u činjenici da ni jedna knjiga nije ista, baš kao što ni mi ljudi nismo isti. 

Možda ne možemo da upoznamo sve ljude ovoga sveta, ali možemo da ih doživimo kroz dela koje nam doprinose da budemo u nekom momentu u tuđim cipelama i na mestima koje možda ne stignemo da posetimo, a mi smo oni koji bi voleli da posetimo svaki kutak ove planete. 

Evo i par korisnih naslova koji su mi bile zanimljivi:

  • Proces prisutnosti – Michael Brown 
  • Buđenje – Antoni de Melo
  • Knjiga o spoznaji – Osho (Oshove knjige sve bih preporučila, kome legne, meni je kao šamar budali 😀 )
  • Žene koje trče s vukovima – Klarisa Pinkola Estes
  • Emocije – Zoran Milivojević
  • Budni u 5 – Robin Šarma 
  • Kaluđer koji je prodao svoj ferari – Robin Šarma 
  • Životni pobednik – Mjurijel Džejms i Doroti Džongvard 
  • Ispričaj mi snove – Sindi Šeldon 
  • Sidarta – Herman Hese 
  • Umeće ljubavi – Erih From 
  • Dripačka rapsodija – Aleksandar Bilanović
  • Majstor i Margarita – Mihail Bulgakov 
  • Agata Kristi (šta god uzmete nećete se pokajati)
  • Ona sva – Đukica Đurović